Željan Šimunović: VELIKI ČETVRTAK - Dušo grišna, u viri budi kripna...

Blagdanski je dan, Veliki četvrtak. Pučki pisac Željan Šimunović, čije tekstove priprave za Uskrs upijamo, za Grude.com je napisao sve o ovom svetom danu.

VELIKI ČETVRTAK

Piše: Željan Šimunović/Grude.com

Veliki četvrtak je dan na koji je počela Isusova muka. Naši stari su taj dan počinjali na način da su se prekrstili tri puta i uz to izgovarali:

''Dušo grišna,

u viri budi kripna!

Kad pođeš s ovog svita,

Na oni svit dugin pten i tisnin klancin,

Sritnit će te duv nečisti i pitat

Jesi' duša moja ili Božija?

Ti ćeš reći:

Nisan duša tvoja neg Božija

Kad san bila na nom svitu,

Ja san rekla na blagdanak,

Na Veliki četvrtak,

Sto amena, sto znamena,

sto se puta prikrstila.

U jme Oca i Sina i Duva svetoga Amen!''

Toga dana objedovalo se soparno (posno) zelje, jer se vjerovalo da je na posljednjoj večeri Isus s učenicima večerao gorko zelje. Isto tako to zelje se smatralo blagoslovljenim i svaki ukućanin morao ga je objedovati. Zato se ovaj dan još nazivao ''zeljavi četvrtak''. Za potrebe tog objeda žene su nastojale unaprijed pripremiti nekoliko vrsta zelja. Posebno se cijenilo divlje zelje koje bi iskusne žene pronalazile parale po oranicama. Nama djeci sve ovo je bilo zapetljano i nejasno. Nikako, od starijih, nismo mogli saznati jeli jeo zelje ili jaganjca? E baš zanovetljivo, ali šta ti je vajde pitati matere kad i ona ne zna.

Poslije objeda među čeljadi bi počinjala priča i razmatranje ovog biblijskog događaja. Pripovjedač bi sa velikom ozbiljnošću opisivao događaj kad je Isus svojim učenicima rekao da će ga jedan od njih izdati. Pri tom bi loše govorio o izdajici Judi koji je za 30 srebrnjaka prodao dušu i na kraju, kad je shvatio što je učinio, izvršio samoubojstvo. Posebno se naglašavalo to da je Juda i kao izdajnik mogao spasiti svoju dušu „jer je Bog milostiv i prašća i najveći grij, ako se čovik iskreno pokaje“. Međutim Juda je izabrao da na najgori način okonča svoj ovozemaljski život i zato je „otiša u paka“. Obavezan dio priče je bio i sam čin ustanovljenja euharistije pri čemu bi se prepričalo kako je Isus lomio kruh i pio vino iz kaleža i kako je apostolima rekao da i svi oni od toga jedu i iz tog kaleža piju jer se on sam u tom utjelovio.

Ukućani bi skrušeno slušali i o tomu kako se Isus na Maslinskoj gori „molijo i krvavim znojen znojijo dok su njegovi učenici pospali. Moš ti mislit kao je to kad su oni brez brige pozaspali, a On in maloprija reka da se bliži čas? Ma zaspali i Petar i ona dvojica šta i′ je Isus povejo sa sobom unda kad se odmaka malo nastranu da se more s mirom molit. Unda i′ Isus dvaput brudijo, ali oni jopet pospu. Unda se Isus povratijo svojin učenicima i sve i′ probudijo i reka in da dolazi čas kad će ga pridat u žudijske ruke. Uton ti bani Juda i s njim Žudije i Isus in se dragovoljno prida. I unda ti se svi učenici razbižaše samo se Petar lati mača i onome jednom Žudiji osiče uvo. Isus zaustavi Petra i reče mu Nemoj Petre ko se mača laća od mača gine. Slegnu se Isus i jami ono uvo i prisloni ga onom Džudiji i ono prireste koda ništa nije bilo. Jopet je napravijo čudo, ali su ga oni i porid toga ujtili, svezali i odveli. Eto vidite On in za večeron reka da će se svi razbižat kad Njega uvate i tako je i bilo. Kad in je On to govorijo nije in bilo pravo, a posebno Petru. Unda jope Petar govori da ga on ne bi izda ni za živu glavu, a Isus mu govori i ti Petre ćeš me tri puta zatajiti prija nego se svane i propivaju pivci. Kokad je tako i bilo“. I tako bi priča potrajala do kasnih večernjih sati.

Na Veliki četvrtak svaki kršćanin bio je obavezan izmoliti barem jednu Isusovu krunicu i vjerovanje. Dosta ljudi, posebno žena, izmolilo bi po 33 Isusove krunice, u spomen na trideset tri godine Isusova ovozemaljskog života. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne govori se misa i crkvena zvona ne zvone. 

Željan Šimunović/Grude.com