Rad duvanjskog učenika kojeg učiteljica namjerno nije ispravila: Nismo moderna obitelj, a jopet nam je lipo

Prenosimo sastav maloga Perice, sa svim pogreškama koje učiteljica namjerno nije ispravila.

naslov Moderna obitelj

Jučer smo u školi učili o modernoj obitelji pa nam je učiteljica rekla da pišemo o svojoj obitelji. Ja neznam je li to sramota napisat kad moja obitelj nije nikako moderna nitije normalna kad nije ko druge u selu posebno u gradu, a još naročito nije ko ova u knjigi niti sliči ovoj na slici što je u knjigi.

To sam zapazijo jer na slici di je moderna obitelj slika je ćaće i matere i jednog diteta kako ga vode i rastežu ga među sobom. Prvo i prvo ne mogu u diteta bit tolike ruke, a drugo i drugo lako im je vodit između sebe kad imaju jedno djete. To je moderna obitelj a mi smo skroz nemoderni. Nas ima četvero veliki braće i sestara i još jedno malo dite u krevetiću, neki reknu da je muško, neki da je žensko, neki samo čestitaju dijete, mater ga donila iz bolnice prije deset dana, još ni ja ne znam kakvo je, znam da je živo i lipo, najlipše od nas velike dice, ja sam najstariji pa kažu da sliči name, lip isti ja. Kako mi se čini dosada je muško a muško mu je i ime Ivan i tribalo bi na krevetiću napisat Ivan da ovi što ga dođu gledat ne pitaju kakvo je dite i kakvo mu je ime.

Nazdravlje peto pa muško govore ovi što ga dođu vidit i nama donit jednu veliku čokoladu, a nas četvero ne računajući Ivana, on još, srićom, ne zna šta je čokolada, niti se more s nama čapat za nju čim taj neko ode priko praga. Onda nam mater otme čokoladu i podili je na šest djelova, jer triba jedan red i babi, a jedan i njoj da i one malo zaslade guzicu tako ćaća rekne. Onome malom u modernoj obitelji more bit dadnu cilu čokoladu. Ali neka, zato kad se pobijemo mi dica u selu niko ne smi protiv nas četvero još kad Ivan nareste, ih. Zato mi nismo moderna obitelj je li to dobro ili je sramota ja znam da nam je dobro. Ja ne znam kako je biti sam u ćaće i matere, možda je i to dobro.

Stalno nešto govore i pratri i na vjeronauku i presjednici kao je dobro da se ima što više dice a ko ti nji moj brate sluša Da je jedno dite malo, dvoje nije dosta, a ima ćaća i matera što nemaju ni jedno ako vole dicu dok dođu kod nas i upitaju jedno, to s eja šalim ko i moj ćaća kad neko dođe i rekne e koliko vi imate dice ćaća rekne oćeš da ti jedno ujtim pa se svi smiju. Kad bi mene pitali ja ne bi mogo odlučit koje bi im dajo, sve volim i braću i sestre i nebi nikoga nikom nizašto dao , ako bi moro onda bi dao sebe neka me povedu kod sebe jedan dan i odma me vrate, ko će čuvat one moje mlađe sestre i brata i ljuljat Ivana. Nebi oni priživili bez mene nebi ni ja bez nji, a kome bi baba davala malo od penzije kad pođe u školu, ovi mlađi ne znaju s parama tako kaže baba i tako ti je ko očinaš to i ćaća uvik kaže. Eto učiteljice mi nismo moderna obitelj a jopet nam je lipo, a nismo uslikani u knjigi jer nebi stali priko dva lista koliko nas je. Jesam se umorijo pišuć koda sam kopo kako baba rekne kad ja nešto pišem i otpuhujem i znojim se a niko neće da mi pomogne ja bi svakom.

www.tomislavnews.com/ Ljuba Đikić