Martina Tomić: Samo ti želim reć da...
Dođe čovjeku milo kad ima volju napisati štogod veselo. No, čim ja počnem ovim standardnim književnim jezikom, lagano se pogubim. Pa bi valjalo po naški, koliko toliko gramatički i srcu točno.
Piše: Martina Tomić/Grude.com
Samo ti želim reć da, ma šta god radiš u ovom trenutku ako te ispunjava, blagosloviš. Da se nasmiješ materi kad dođe s posla i doneseš ćaći daljinski. Da pritrpiš što u kafiću nema Ledo sladoleda. I nasmiješ se konobaru uz onu čeličnu riječ "hvala". Da ne živiš tužno. Da se ne sasičeš u kolinima kad ugledaš bivšeg i ne nakostrušiš se na svaku antipatičnu osobu. Sebe rušiš, sebi štetiš. I ako se zalomi koji kečić u dnevniku i nepoložen ispit, izdrži. I kad ti sestra kaže da je ispeglaš, reci "oću". I uradi to. Ne kažem ti da budeš naivan ili naivna. Samo ti pokušavam reć da je život tako puno lipši. Bez ikakve dodatne filozofije. Nikakva instaglumljenja ootd stvari i grljenja važnih osoba na 14. veljače, na drugu nedilju u petom misecu i slično. Ne vridi. Vridi kad osjetiš, a ne kad ti je propisano. Vridi kad je iz srca, kad je zauvik, svakog dana od 0-24.